"Srbiji su neophodni radikalan raskid sa Miloševićevim režimom i puna saradanja sa Haškim tribunalom", rekla je u sredu u Berlinu Biljana Kovačević-Vučo gostujući na tribini koju je organizovao Centar za istočnu Evropu. Ona je kao istaknuti pravni stručnjak i predstavnik nevladinih organizacija (predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava) imala težak zadatak da nemačkoj publici objasni aktuelne prilike u Srbiji i odgovori na ključno pitanje oko mogućnosti za krivično gonjenje bivših funkcionera i ograničenjima na koja se nailazi u tom poduhvatu.

Završna tribina

U ponedeljak 28. Jula (Rathaus, sala 300 u 19.30) na istoj tribini o "pravnom nasleđu Miloševićevog režima" govoriće Prof. Dr. Vojin Dimitrijević, a dan kasnije će biti održana završna konferencija o budućnosti Haškog tribunala na kojoj će pored gosta iz Beograda učestvovati i nemački eksperti.

Otvarajući skup organizovan u berlinskoj Gradskoj većnici, šef Centra za istočnu Evropu Detlef Štajn rekao je da je ova tema deo ciklusa razgovora o odnosima između Haškog tribunala i država nastalih na prostorima bivše SFRJ.
"Milošević je nešto najgore što je Srbiji moglo da se dogodi. On je zemlju vratio stotinu godina unazad proizvodeći ratove na teritoriji bivše SFRJ i odbacujući bilo kakve kompromise sa njenim ostalim republikama", rekla je Biljana Kovačević-Vučo, dodajući da zato "nema nijednu lepu reč za tog čoveka".
On je, po njenim rečima, ušao u rat sa Hrvatskom da bi odbranio tamošnje Srbe koji su potom svi iseljeni, krivac je za genocid u BiH i za politiku aparthejda na Kosovu koja je sada dovela do ovako teške situacije za preostale Srbe koji tamo žive. Pritom se smatra i verovatnim naručiocem političkih ubistava Stambolića, Ćuruvije i drugih.

Spisak doušnika

Kovačević-Vučo smatra da je svaki tajni dosije DB ili KOS trebalo da bude otvoren jer bez toga i bez spiska doušnika neće doći do radikalnog raskida sa Miloševićevim režimom i pune saradnje sa Hagom. Publika je tu najviše pitanja postavila o korišćenju iskustava drugih, posebno onoga što se dešavalo posle ujedinjenja Nemačke i preuzimanje ogromne arhive bivše istočnonemačke službe državne bezbednosti (Štazi).

Zbog takvog istorijskog nasleđa ona je izrazila uverenje da je i raskid morao da bude potpun umesto što je Miloševićev silazak sa vlasti u celom svetu predstavljen kao rezultat legalne borbe na demokratskim izborima. "To je dovelo novu vlast u ćorsokak, mi još imamo stari Ustav Srbije, a uz sve to predstavnici bivšeg režima su se integrisali u novu vlast", objasnila je Biljana Kovačević-Vučo.
Odgovarajući na pitanja Nemaca oko započetog procesa preispitivanja prošlosti i krivice funkcionera ranije vlasti, ona je napomenula da je rešenje potraženo u zakonu o lustraciji ali da on "odražava konfuziju u glavama političara i stručnjaka" jer ima mnogo nedorečenosti i loših rešenja.
"Preispitivaće se odgovornost mnogih: od poslanika, načelnika državnih institucija i novinara do vojnog vrha. Apsurd je da će iz Vojske lustraciji podleći samo načelnik Generalštaba i kontraobaveštajne službe, dok će u medijima ta odgovornost biti na vagi sve do urednika rubrika", rekla je gošća iz Beograda.
Biljana Kovačević-Vučo je na kraju tribine u Berlinu zaključila da je uloga nevladinih organizacija u Srbiji i dalje veoma važna. "One su otvorile puteve ka Hagu olakšavajući vladi tu saradnju, predložile su zakon o lustraciji i bore se za usvajanje zakona o otvaranju dosijea, a njihovi predstavnici su članovi raznih saveta vlade i često partneri u strateški važnim razvojnim projektima, naravno uz uvek naglašen kritički odnos prema greškama vlasti", kaže ona izražavajući na kraju višesatnog razgovora sa publikom nadu da će se situacija u Srbiji stabilizovati i da će se krenuti napred.

S. Janković